Uf. Toliko sam već toliko mejlova poslala na razne sajtove i na toliko mesta bila.. Trebaju mi odgovori, i lekara i pacijenata, na sledeća pitanja:

1.koji je status epileptičara na tržištu rada tj. da li se osobe koje boluju od epilepsije automatski evidentiraju kao osobe sa invaliditetom ili se radi individualna procena?
2. da li osobe koje boluju od epilepsije mogu da rade u školama i vrtićima?

Imam 37 godina, bolujem od epilepsije od svoje 11-12 godine. Napade imam retko, u proseku 1 na 2-3 godine. Od lekova pijem Lamictal 100mg 1+0+1 i Eftil 500mg 0,5+0+1.Školovala sam se bez problema, gimnazija, istorija, radila razne poslove, neprijavljena, naravno, tako da mi uverenje o sposobnosti za rad nikada nisu ni tražili. Već dugi niz godina radim privatno sa decom, to je ono što volim i želim, razmišljala sam o prekvalifikaciji i ima šanse da dobijem posao u vrtiću. Na Birou sam 10 godina, pre nekoliko godina sam onako usput pomenula da bolujem od epilepsije pa su me bez ikakvog objašnjenja prebacili u osi, a da nikakva procena nije uradjena. Moj dr je šiznuo kad je čuo pa su me na moje insistiranje ponovo vratili na staru listu. Na birou dobijam kontradiktorne odgovore, sa sajtova takodje, zakazala sam i pregled na medicini rada koja se bavi izdavanjem tih uverenja, elem - izludeh! Danas sam na Birou čula da su neke žene iz gradske predškolske ustanove dobile "zabranu rada" zbog toga što boluju od epilepsije! Zamislite da radite negde, da ste pratili neka svoja interesovanja, želje, školovali, planirali i sad-izvin'te ne može! Jel' to uopšte po Zakonu? Šta je to?!

Gde "pošten epileptičar" može uopšte da dobije posao?! šta će biti sa tolikom decom koja boluju od ove bolesti?!

Poštovani Jovane,

Vi i ja smo u potpunosti isti slučaj, ja punim ove godine 37, bolujem od epilepsije od 17.

Što se tiče invaliditeta, možete da budete Invalid prvog stepena ( ja jesam ), trebate da predate zahtev u NSZ ( ako ste iz Beograda, centar je u Lominoj, na Zelenom vencu. Telefon je 011364-0182, potražite Ivanu i slobodno joj recite da Vas je uputio Nemanja Simeunović.

Trebaće Vam izveštaj Vašeg neurologa ( ako želite da Vas proglase osobom sa invaliditetom, zamolite ga da Vam malo ''nakiti'' izveštaj (. Ićiće te i na komisiju NSZ.


U rešenju koje ćete dobiti biće Vam navedeno koje vrste poslova možete da obavljate.

To je ukratko.

Ukoliko Vam je potrebna još neka informacija slobodno me pozovite na 064/1234-297

Pozdrav

U celoj ovoj zbrci mene ustvari najviše brine da li ću ja imati problema oko dobijanja lekarskog uverenja za rad. Na evidenciju NCS biću vraćena (nadam se) tek 01. jula o.g. jer se nisam javila na vreme,a srećom i referent/savetnik koji je tu 10 godina visio kao ukras je premešten negde drugde. Do tada su mi tamo vrata manje-više zatvorena. Osim toga ja sada nisam na evidenciji osi, ako postoje uslovi tamo bih se prebacila, iskreno, jedino ako ako bi mi to pomoglo da lakše dobijem posao. Išla sam i u medicinu rada, da bih ispipala kako to funkcioniše, da li postoje neka ograničenja, ali i tamo sam naišla na sličnu reakciju a bez ikakvih konkretnih odgovora: "pa to ne može tako,pa šta ja mislim, pa to je vrtić" - a kad sam zatražila da mi objasni zašto "ne može" i šta ako moj lekar proceni da sam ja sposobna za to, ona je počela da gusla kako ona mene prvi put vidi, kako ona nema nikakve nalaze, zašto ja do sada nisam išla na procenu, da to ne znači da ću ja posao dobiti i sl. Kontaktirala sam i besplatne pravne službe - sve je to siva zona. Može, a ne mora ili ne znaju tačno. Pre par dana sam imala zakazano kod svoje dr koja, gle čuda, nije tad radila, ali nas je primila neka druga, mladja, pa se ispostavilo da smo išle u istu školu, i ona mi je rekla da ne bi trebalo da bude nikakvih problema, i da specijalista daje, zapravo prosledjuje svoju procenu medicini rada, da se zna koje poslove ja zakonski ne smem da obavljam i da, ustvari, niko ne treba da ima uvid u moj zdravstveni karton, ukoliko to nije posebno naznačeno a i to je diskutabilno. Svodi se na to da ako postoji lekarsko uverenje - može bez problema, tj. ravnopravno mogu da konkurišem. Čitala sam zakone, statute, oglase, nigde se to posebno ne navodi, ali ne mogu da iščačkam kako izgleda to lekarsko uverenje za rad u školi ili vrtiću: da li kandidat ili zaposleni treba da navede od kojih bolesti boluje. Ja ne bih da lažem ili prećutkujem, a osim toga domovi zdravlja su umreženi i svako može da vidi koju terapiju koristim. Ako je za ovaj posao ili posao u školi tamo neka hronična bolest samo iksić na papiru - to mi je ok, nema problema, ali ako je ta informacija iz NSZ-službe za osi tačna (da su te radnice dobile zabranu na osnovu nekakve "procene" i da je to sad "problem") onda nešto debelo ne štima jer tu procenu je 100% radio gradski Dom zdravlja, gde mene načelnica dočekuje tako kako me dočekuje, a ne mogu da dodjem ni do informacije kako se do te zabrane došlo i da li je ona "automatska", tipa: imate epilepsiju=ne može. Na nekom roditeljskom sajtu sam pronašla šifrarnik lekarskih uverenja za upis djaka u srednje škole i za smer med.sestra-vaspitač ne piše postojeća šifra koja se odnosi na epilepsiju i neurološke bolesti. E, sad, šta ljudi rade - da li prećutkuju svoju bolest iako su "dužni" da je prijave..stvarno mi nije jasno. Ako ja zakonski i prema proceni mog lekara specijaliste mogu da obavljam neki posao, poslodavac pravi selekciju i bolest može i ne mora da bude presudan faktor da ja posao ne/dobijem, ali ako mene neko zbog bolesti iz predrasuda, neznanja, protivzakonito papirom onemogućuje da se ravnopravno školujem i konkurišem na tržitu rada - to je sasvim druga priča. Npr. hipotetički, osnivač predškolske ustanove je grad i baje donesu nekakav zakon/podzakonski akt/ukaz/preporuku/šta bilo da osobe koje boluju od epilepsije ne mogu da rade u toj ustanovi. Ne bi me čudilo da to tako može, kao što mogu da nas zeznu za porez, račune i pojeo vuk magarca. Dok ne uhvatiš za gušu. Ali ja još uvek ne raspolažem svim i pravim informacijama, zabrinuta sam i ogorčena.