Prof dr Sci. med Dr Maksim Šternić (1921-1999), rođen 1921. godine. u Beogradu na Varoš kapiji, u delu grada koji je do kraja života najviše voleo i kome se u pojedinim teškim životnim trenucima uvek vraćao. Potiče iz čestite stare gradske porodice u kojoj su tri generacije unazad rođene u Beogradu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu "Kralj Petar Prvi" i Prvu mušku gimnaziju. U ranoj mladosti je razvio niz pozitivnih osobina koje je negovao kroz dalji život, tako da je stasao u veoma zrelu, odlučnu i hrabru ličnost. Studije medicine je upisao 1940.godine ali ih je posle samo godinu dana prekinuo zbog početka rata. Nastavio ih je tek 1945.godine, nakon oslobođenja zemlje. Još u svojoj 16. godini se uključio u SKOJ, a 2. avgusta 1941. godine odlazi u partizane gde je proveo sve 4 godine rata. Nosilac je Spomenice 1941. i drugih odlikovanja. Kao student medicine veoma se zainteresovao za psihijariju, te se tako rano jasno opredelio za uže opredeljenje u profesiji. Kolege sa generacije su ga pamtile kao izvanredno markantnu, široko obrazovanu, talentovanu i slobodoumnu ličnost. Naučnu karijeru je započeo rano, još u toku studija, kada je bio izabran za demonstratora iz biologije. Pun života, mladalačke energije (koju je do kraja zadržao) i naučne radoznalosti, oduševljavao je mlađe kolege i prenosio na njih polet i entuzijazam za izučavanje nauke o životu, kao preduslovu za ljubav prema lekarskom pozivu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu kao vojni stipendista, te iako je kao vojni lekar radio od 1951. - 1953. godine u Kumanovu, u Makedoniji, na suzbijanju malarije, njegova nemirna i vatrena priroda ratnika i prvoborca nije se zadovoljila ulogom vojnog lekara pa je 1953. godine po svojoj želji demobilisan. Odmah je primljen u Neuropsihijatrijsku kliniku u Beogradu. Tako je dobio šansu da se i dalje usavršava i ispolji svoje kreativne sposobnosti. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije je položio 1957.godine. Za asistenta na predmetu neuropsihijatrija Medicinskog fakulteta u Beogradu je izabran je 1955. godine. Unapređen je u zvanje docenta 1964, a u zvanje vanrednog profesora je izabran 1973.godine. Za redovnog profesora je izabran 1982. godine. Doktorirao je 1980. godine na problemu pušenja i njegovom uticaju na zdravlje ("Morbiditet i mortalitet u Beogradu kao posledica pušenja") Profesor dr Maksim Šternic je utemeljivač sudske psihijatrije i toj oblasti je dao originalne istraživačke doprinose (npr. veštacenje nematerijalne štete, definisanje testatorske sposobnosti, i dr.) koji se i danas koriste u forenzičkoj psihijatriji. Osim toga osnivač je Centra za sudsku psihijatriju i bio je više godina na njegovom čelu kao rukovodilac. Kroz tri mandata je bio predsednik Sudskopsihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta.
U funkciji vrhunskog sudsko-psihijatrijskog arbitra, od početka do kraja radnog veka ostao je nepokolebljiv i istrajan učitelj u pogledu privrženosti stručnoj i naučnoj istini. Još uvek se pamte čuvene Šterniceve odbrane i strogo principijelni stavovi u sudnicama, na sednicama Sudskomedicinskih odbora, na seminarima Psihijatrijskih sekcija i raspravama u Srpskom lekarskom društvu. On se odlikovao izuzetnom sposobnošću da izdvoji bitno od sporednog, što je od posebnog značaja u sudskoj psihijatriji. Nastojao je da generacijama studenata, specijalizanata i mlađih saradnika ukaže na važnost ovakvog pristupa u rešavanju sudsko-psihijatrijskih i uopšte, psihijatrijskih problema. Usmeravao ih je na takav stil rada i učio ih da razmišljaju psihijatrijski. Njegova predavanja i danas pamte brojne generacije lekara, psihologa, pa i pravnika, jer je u jednom periodu držao nastavu iz sudske medicine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Znanje je prenosio mlađima koristeći se jasnim i razumljivim jezikom, i nastojeći da im, katkad suvoparnu materiju, osveži i učini čarobno zanimljivom i privlačnom. Beskompromisno se zalagao za primenu doktrinarnih stavova u našoj sredini, vodeći pri tom računa o nacionalnom folkloru i slojevitosti srpskog bića. Izvanredno je poznavao istoriju Srbije i do kraja života je bio duboko privržen svom narodu i svojoj Srbiji koju je bezgranično voleo. Bio je prvi lekar koji je kod nas postavio osnove saobraćajne medicine. I danas se u saobraćajnoj medicini i veštačenju saobraćajnih nezgoda koristi njegov originalni naučni doprinos ("Uticaj malih doza alkohola na vozačke sposobnosti") i njegova formula za retrogradno izračunavanje alkoholemije. I na ovom polju je bio poznat po beskompromisnim stavovima. U periodu od 1974. do 1980. godine, Prof. Šternić je bio najpre član i predsednik Kolegijalno-poslovodnog odbora, a zatim i direktor Neuropsihijatrijske klinike.
Prof. Šternić je autor više od stotinu radova iz oblasti psihijatrije, sudske pihijatrije i saobraćajne medicine. Osim toga, autor je monografije "Odabrana poglavlja iz sudske psihijatrije". Obradio je osnove psihijatrijske propedevtike (sa profesorom D. Milovanovićem) koja služi kao uvod u specijalnu psihijatriju, što je još uvek neprevaziđeno štivo za generacije beogradskih studenata i mladih lekara do naših dana. Najzad, Prof. Šternić ce ostati upamcen i po svom pionirskom stalnom angažovanju na planu zdravstvenog prosvećivanja naroda Srbije, posebno borbi protiv pušenja. Sa zadivljujućom energijom se borio protiv ovog "višestrukog zla". Iz te borbe se iznedrila monografija "Pušenje", 1981. godine. Ovaj nadahnuti intelektualac koga saradnici ponekad nisu razumeli, bio je itekako svestan činjenice da je psihijatrija disciplina koja sve više zadire u politiku, filozofiju i društvene tokove, te je energično nastojao da je, koliko je god to moguće, vrati u medicinske okvire. Profesor dr Maksim Šternić, Maki, kako su ga praktično svi zvali, bio je jedan od retkih i hrabrih vizionara ne samo pogubnog diktata koji je vodio u dezintegraciju zdravstva, već i nekih drugih, tragičnih tokova u našem društvu i zbivanja na našim prostorima, pri čemu je najčešće ostajao usamljen. Nažalost, događaji u godinama nakon njegovog odlaska, pokazali su da je bio u pravu. Večiti entuzijasta, pun mladalačke energije, beskompromisni ratnik u duši, pošten i otvoren, Prof. dr Maksim Šternić predstavlja primer dinamičnog i sportskog duha koji na najlepši mogući način objedinjuje intelektualno i telesno.