Zoran Rašeta je već osamnaest godina zaposlen u Kliničkom centru Srbije, a četrnaest godina radi kao domar Klinike za neurologiju.

Iako se zvanično zna šta podrazumeva posao održavanje Klinike, Zoran kaže da ne odbija ni jedan zadatak, tj. da se prilagođava potrebama „svoje druge kuće“. Održava strujnu, vodovodnu  i kanalizacionu mrežu, pomaže radnicima pri krečenju, postavljanju keramike i stolarije, raznosi i razvozi, spasava ljude iz pokvarenog lifta... Od posebnog značaja je činjenica da Zoran često radi mnogo duže od osam sati dnevno, da dolazi noću i vikendima kad god je to potrebno.

U današnje vreme malo je onih, koji kao Zoran, brinu o opštem interesu. Jedan od zlatnih primera njegovog postupanja jeste postavljanje rukohvata na ulaznim stepenicama Klinike čime je omogućen lakši pristup bolesnicima sa posebnim potrebama.

Pored toga, Zoran je voljeni suprug, ponosni otac dve kćerke i deda dve unuke.