Draženu Bogićeviću je, posle nekoliko meseci traganja za pravom dijagnozom, 2004. godine na Klinici za neurologiju KCS ustanovljena Vilsonova bolest, retki poremećaj metabolizma bakra koji se ispoljava, između ostalog, neurološkim smetnjama. Posle tri nedelje ispitivanja na Klinici za neurologiju, Draženu je saopšteno da je lečenje bolesti doživotno. Šest meseci kasnije najveći broj njegovim simptoma se povukao.

„Super je što se zna od čega bolujem, još bolje što postoji lek, a to što se mora svakodnevno uzimati, uz malo samodiscipline zaista i nije neki problem. Na prvu kontrolu sam došao kao preporođen čovek. Simptomi su se povukli, ja sam se osećao bolje. Tada mi je ukazano na činjenicu da iako se 95% simptoma povuklo i to što se bolje osećam, i dalje znači da NE SMEM PREKIDATI SA TERAPIJOM. U slučaju da se samovoljno prekine terapija posledice mogu biti znatno gore od prvobitnih teškoća, a u nekim slučajevima može da bude i kobno.

Evo već sedma godina kako se lečim i mogu da kažem da ni u jednom trenutku nisam dozvolio da me bolest nadvlada, da se predam, da kažem ne mogu više. Uz malo samodiscipline, redovno uzimajući terapiju, slušajući uputstva i savete lekara svako to može. Ah da... u međuvremenu sam završio faks (koji sam morao prekinuti 2004. godine), zaposlio sam se, oženio se i dobio dete. Jednostavno rečeno, mogu da vodim normalan život.

Doktorima na Klinici za neurologiju KBC Srbije, za trud i zalaganje, dugujem duboku zahvalnost na svemu sto su učinili za mene. Veliko HVALA.“