Zašto je higijena ruku važna?

Pravilna i redovna higijena, odnosno pravilno i redovno pranje ruku dobar je, jednostavan i najjeftiniji način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama kao što su obična prehlada, grip, zarazna žutica, alimentarne infekcije (unošenje izazivača infekcije – bolesti hranom ili vodom). Uloga prljavih ruku u širenju crevnih zaraznih bolesti je toliko važna i očita da se crevne zarazne bolesti (tifus, paratifus, dizenterija i dr.) nazivaju „bolesti prljavih ruku“. Takodje, značajna je i uloga ruku u širenju crevnih parazita-glista. Od svih organa našeg tela ruke su, s obzirom na svoju funkciju, najviše izložene prljanju.

Istorijat

Još sredinom 19.veka, Dr Ignaz Phillip Semmelweiss (danas njegovo ime nosi čuveni univerzitet u Budimpešti), poreklom Mađar, otkrio je važnost higijene ruku. Radio je u klinici u Bečkoj opštoj bolnici, i u to vreme su postojale dve porodiljske klinike- jedna za studente, druga za babice. Dr Semmelwels je uočio da u prvoj klinici, u kojoj se odvijala nastava za studente, svaka deseta porodilja umirala od tzv. Babinje groznice, a da u drugoj klinici, smrtnost bila znatno manja.Pažljivo proučivši principe rada obe klinike uvideo je da je do infekcija dolazilo jer su studenti nakon proučavanja leševa odlazili u porodjajne sale neopranih ruku. Dr Semmenwels je uveo stroge mere pranja ruku hlornim rastvorom pre svakog vaginalnog pregleda žena. Nakon uvodjenja te mere u Bečkoj bolnici smrtnost je u roku od nekoliko nedelja spala sa 12% na 3%.

Florence Nightingale, osnivač moderne nege bolesnika, negovala  je ranjene u toku Krimskog rata ( 1854.) Dovođenje 30  žena  iz Engleske koje bi negovale vojnike  izložilo je mnogim neugodnostima, ali pošto je preduzela mere sprečavanja širenja infekcija, pre svega, higijene ruku, opreme  i prostora, stopa smrtnosti smanjena je sa 40% na 2%.

I danas je najvažniji put prenošenja infektivnih agenasa u zdravstvenim ustanovama, a i van njih preko ruku.

Kako se zarazimo?

Površina naše kože nije sterilna, na njoj se nalaze mikroorganizmi koji su stalni „stanovnici“ naše kože i nazivaju se i normalnom mikroflorom kože. Oni imaju veliku ulogu u zaštiti od od patogenih mikroorganizama, onih koji izazivaju bolesti. Al takodje, mi svakodnevno dolazimo u kontakt i sa patogenim mikroorganizmima koji kad prodru u naš organizam mogu dovesti do oboljevanja. Ruke se kontaminiraju mnoštvom mikroorganizama iz okoline.  Na primer zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus)živi na koži i u nosu oko 30% ljudi, kao posve bezazlena bakterija. To stanje nazivamo kolonizacijom. Međutim, tzv sojevi MRSA (meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) vodeći su uzročnici bolničkih infekcija, uključujući upalu pluća, komplikovane infekcije kože i mekih tkiva. Imaju veliko kliničko, ali i ekonomsko značenje, posebno kod hospitaliyovanih pacijenata.Mikroorganizmi se nalaze na svim predmetima i bićima sa kojima možemo biti u kontaktu. Na koži ruku se neki mikroorganizme povremeno nakupljaju, nisu stalno prisutni i nazivamo ih prolazna mikroflora.

Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem kontaminiranih ruku uneti u organizam kroz usta, nos, sluzokožu oka, oštećene kože (ulazna vrata mogu biti i najmanje  ogrebotine). Takodje, prljavim rukama se moze kontaminirati i hrana i na taj način se zaraziti patogenim mikroorganizmima tzv. alimentarne toksiinfekcije.

Kako sprečiti širenje i razmnožavanje mikroorganizama?

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama se mogu sprečiti jedino redovnom i pravilnom higijenom ruku. Naviku redovnog i pravilnog pranja ruku treba usaditi već u ranom detinjstvu. Rane, posekotine treba zaštiti zavojima, flasterima ili zaštitnim rukavicama.

Kada treba prati ruke?

Ruke treba uvek prati kad su vidno zaprljane, ali  ih je neophodno oprati i:

Pre:

• Jela (obroka) / pripreme hrane,
• Dojenja / hranjenja deteta,
• Aktivnosti koje obavljate s detetom, posebno novorodjenče,
• Dodirivanja usta, nosa, ili očiju,
• Kontakta s bolesnom osobom.

Posle:

• Jela / pripreme hrane,
• Upotrebe toaleta,
• Menjanja pelena,
• Brisanja nosa, kašljanja, kijanja,
• Dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju,
• Kontakta s bolesnom osobom,
• Kontakta sa životinjom,
• Nekih aktivnosti kao što su iznošenje smeća, čišćenje i sl,
• Povratka u kuću nakon šetnje, igranja, kupovine i sl,

Šta podrazumeva higijena ruku?

Pre pranja ruku neophodno je da se nakit sa ruku i sat. Ruke prati pod mlazom tekuće vode, po mogućstvu mlake vode, ne vrele, jer previše vruća voda može da dovede do oštećenja kože. Za pranje ruku koristiti tečni sapun, a ako koristite čvrsti sapun treba ga posle korišćenja isprati pod mlazom vode i čuvati tako da bude suv. Najbolji izbor je antimikrobni i antibakterijski tečni sapun. Dobro istrljati celokupnu površinu kože ruku: dlanove, podlaktice, površine kože izmedju prstiju, područje ispod noktiju u trajanju od najmanje 30 sekundi. Nakon sapunjanja ruke dobro isprati i osušiti. Ukoliko se umesto papirnog ubrusa koristi peškir, koristiti samo za ruke i često ga menjati, i bilo bi poželjno da ga koristi samo jedna osoba. Ako ruke perete u nekom javnom toaletu (restoran, kafić, i sl) ruke, posušite papirnim ubrusom, slavinu zatvorite papirnim ubrusom izbegavajući svaki kontakt oprane kože sa slavinom. Upotrebljeni ubrus baciti u kantu. Često se u takvim toaletima nalazi aparat sa toplim vazduhom za sušenje ruku. Pri izlasku iz toaleta izbegavati dodirivanje rukama okolne površine.

Koje su najčešće greške pri higijenskom pranju ruku?

CRVENA MESTA NA RUKAMA SU ONA KOJA NAJČEŠĆE PROPUSTIMO DA DOBRO OPEREMO!

Propusti u higijeni ruka nastaju kada se one peru prekratko, nedovoljno često uz nedovoljnu količinu sredstva za pranje. Najčešće se ne operu svi delovi ruku. Posebnu opasnost mogu predstavljati predugi ili veštački nokti, oštećen lak na noktima i nakit        ( ukoliko se ne skine) sa mnogo kamenja i udubljenja.

Da li je dobro dezinfikovati ruke?

Nakon pranja ruku, poželjno je, a u nekim situacijama i neophodno da se obavi i dezinfekcija ruku. Za tu svrhu Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje sredstva na bazi etil alkohola ili izopropanola. Ta sredstva za dezinfekciju ruku se koriste da bi broj prolazne mikroflore sveo na minimum. Trajanje dezinfekcije ruku zavisi od sredstva koje se koristi i na svakom sredstvu za dezinfekciju ruku se nalazi upustvo kojim se precizira vreme trajanja dezinfekcije.

Dezinfekciona sredstva treba birati pažljivo, vodeći pri tom računa o njihovim aktivnim sastojcima i karakteristikama. Na tržistu postoje u nekoliko oblika: tečna dezinfekciona sredstva, razni gelovi, maramice i slicno.

Najveći broj bolesti širi se upravo preko prljavih ruku, pa na higijenu istih treba posebno obratiti pažnju. Mislite o tome stalno!

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke.