" Perspektive razvoja sestrinstva u neuronaukama" bila je tema IV Kongresa Udruženja medicinskih sestara i tehničara Hrvatske za neurologiju sa međunarodnim učešćem. Kongres je održan od 15. do 18.09.2010. godine u Opatiji, gradu koga mnogi nazivaju biserom Kvarnera.

Priliku da razmene znanje, iskustva, kontakte i nauče nešto više o programima edukacije medicinskih sestara i novim dostignućima u području rada medicinskih sestara u neurologiji i neuronaukama imale su i sestre iz Srbije. Četiri medicinske sestre Kliničkog centra Srbije, sa Klinike za neurologiju imale su čast i zadovoljstvo da predstave svoje radove koleginicama iz Hrvatske, Austrije, Belgije, Finske, Holandije, Slovenije i Sjedinjenih Američkih Država.

Rad medicinskih sestara Klinike za neurologiju predstavljen je kroz usmena izlaganja Danice Maksimović: Edukacija iz elektromioneurografije, i Ivane Nešić: Kvalitetno pomagalo kao uslov kvalitetne zdravstvene nege. Poster prezentacije imale su Nada Rapajić: Aktivna participacija porodice u nezi neuroloških bolesnika i Dragana Turčinov: Zdravstvena nega bolesnika sa ugrađenom perkutanom gastrostomom, gde je rad koleginice Nade Rapajić nagrađen u kategoriji najboljih postera.

Našim koleginicama pripala je i čast da aktivno učestvuju u panel diskusiji "Perspektive razvoja sestrinstva u neuronaukama", gde su, u kvalitetnoj i pozitivnoj diskusiji, na izložene stavove i argumente, naišle na odobravanje i slaganje kolega i koleginica iz Evrope i sveta.

Kongresu je prisustvovalo oko 300 sestara. Organizacija rada kongresa odvijala se kroz panel diskusije, predavanja, radionice, poster prezentacije. Bilo je dosta kvalitetnih radova, radova potkrepljenih istraživanjima i dokazima o dobroj praksi, radova čiji su autori sestre sa zvanjem doktora u sestrinstvu. Učesnike Kongresa  pozdravili su predsednik Evropske asocijacije sestara u neuronaukama Paul van Keeken, i predsednica Svetske federacije sestara u neuronaukama Virginia Prendergast.

Gostoprimstvo i ljubaznost domaćina, dragocenost razmene iskustava i dane koje smo provele u radu, kao i trenutke opuštanja i druženja nije uspela da pokvari čak ni kiša koja je danima besomučno lila.
Po povratku, prenele smo utiske našim koleginicama. Saradnja i razmena iskustava dragocen su deo naše profesije, motiv drugim koleginicama da napišu rad, pokažu šta znaju i mogu. Izdvaja se bitan zaključak- kvalitet rada sestara, bar na Klinici za neurologiju, ubeđena sam i širom Srbije, poboljšava se, sestre imaju i volje i snage da se usavršavaju, uče, u nekim oblastima ne zaostajemo od koleginica Evrope i sveta, ali nas niko ne prepoznaje jer nismo registrovane sestre, diplomirane sestre.....