Nagradu „Dušica Spasić“ Udruženje medicinskih sestara – tehničara Srbije „Sestrinstvo“ i časopis „Viva“dodeljuju svake godine 23. marta, u znak sećanja na sestru Dušicu Spasić.

Umrla je od Variole vere negujući bolesnike, nesebično im pružajući toplinu i poštujući njihovo dostojanstvo ne razmišljajići o svom zdravlju. Ova prestižna nagrada u domenu sestrinstva dodeljuje se medicinskim sestrama, koje su svoj radni vek provele u brizi i negovanju bolesnika kao pohvala i znak zahvalnosti za izuzetne rezultate u toku rada. Godišnje se dodeljuju dve nagrade, jedna za sestru zaposlenu u unutrašnjosti Srbije, a druga nagrada za sestru zaposlenu u Kliničkom centru Srbije.

Ove godine sa ponosom i zadovoljstvom ističemo da je dobitnica nagrade za KCS medicinska sestra Danica Skočić zaposlena na Klinici za neurologiju KCS, a dobitnica nagrade za Srbiju  koleginica Danica Maksimović zaposlena u Zdravstvenom centru „Studenica“ iz Kraljeva.

Čestitamo od srca!

ZA SVA VREMENA

Skočić Danica rođena 1952 godine u Slunju-Hrvtska.
Odrasla u Sremskoj Mitrovici gde je završila osnovnu i srednju Medicinsku školu. Kao svršena srednjoškolka i mlada sestra zaposlila se u Centru za rehabilitaciju neuroloških bolesnika Slankamen. Želja za napredovanjem u struci, teški poslovi i uslovi rada u nezi teških pacijenata nisu je omeli da uz rad i školovanje završi Višu medicinsku školu u Beogradu.
Porodične obaveze i mesto prebivališta u Beogradu zahtevali su promenu radnog mesta te je pre 17 godina zasnovala radni odnos na Institutu za neurologiju KCS,gde i danas radi.
Sestra Dana kako je kolege i saradnici zovu, nesebično je prenosila znanje, iskustvo i veštine mladim koleginicama i već godinama je naš uzor. A mi, njena deca kako ona to u šali zna da kaže, koliko god se trudili da napišemo sve o njoj kao medicinskoj sestri, kao čoveku ne možemo opisati rečima i pokazati sve one ne merljive vrline koje ona poseduje: profesionalnost, odgovornost, kolegijalnost, požrtvovanost, pravičnost, plemenitost... i još uvek neiscrpna energija u obavljanju posla samo su deo osobina koje je čine savršenom i uspešnom.
U komunikaciji sa bolesnikom čiji je oporavak često dugačak i ne izvestan pokazuje strpljenje, optimizam i nadu u uspešan oporavak. Nesebična i spremna da pomogne drugom čoveku, ona je skromna i pažljiva osoba koja interese i prava bolesnika stavlja u prvi plan. Olakšavajući i ublažavajući stravičnost doživljaja bolesti bolesnika i porodice.
Na korak je do penzije...
I nikako ne smemo zaboraviti godine provedene na poslovima intezivne što poluintezivne nege, negovati hiljade i hiljade teških neuroloških bolesnika, raditi iz dana u dan, iz smene u smenu, a želeti još više i još bolje.
I kada saberemo sve je to više od tri ipo decenije. Sasvim dovoljno za jednu  skromnu NAGRADU. Zar ne?