• Srpski
  • English
Home O klinici Istorijat Upravnici Profesor dr Srboljub Stojiljković
Profesor dr Srboljub Stojiljković

Profesor dr Srboljub Stojiljković (1922-1974), rođen je 1922. godine u selu Dubnica kraj Vranja, od majke domaćice i oca učitelja. Osnovnu školu je završio u mestu rođenja, a gimnaziju u Skoplju. Na Medicinski fakultet se upisao 1940. godine kao stipendista Ministarstva vojske i mornarice. Za vreme okupacije radio je kao medicinar-volonter. U vojsci je od 1944. do 1946., kada biva demobilisan da bi nastavio studije. Godine 1949. završava studije medicine u Beogradu radeći tri godine u svojstvu demonstratora na fiziologiji. Na Neuropsihijatrijsku kliniku stupa 1950., a specijalistički ispit polaže 1954. sa odličnom ocenom. Iste godine postaje asistent, 1957. docent, 1964. vanredni, a 1969. redovni profesor, kada je postavljen za šefa psihijatrijskog odeljenja i biran za prodekana Medicinskog fakulteta. Direktor je Neuro­psihijatrijske klinike od 1972. i reizabran u zvanje prodekana Medicinskog fakulteta. Osnivač je Instituta za alkoholizam i njegov direktor do kraja života. Pod njegovim rukovodstvom ova institucija je postigla veliki ugled u zemlji i u inostranstvu. Ima velike zasluge za usavršavanje nastave na Katedri neuropsihijatrije. U nastavničkom radu je demonstrirao izvanredne pedagoške sposobnosti u teorijskoj i praktičnoj nastavi. U pocetku je ravnomerno participirao i u neurologiji i u psihijatriji, da bi se vremenom intenzivnije bavio psihijatrijom i stekao ugled jednog od najprominentnijih psihijatara bivše Jugoslavije. Pored obimne publicističke delatnosti i uspesnog naučnoistraživačkog rada, u oblasti alkoholizma je uveo sopstvenu metodu stvaranja uslovnih refleksa za odvikavanje od alkoholizma. Osnivač je časopisa "Alkoholizam". Autor je prvog udžbenika za studente medicine Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, koji je doživeo deset izdanja, kojim su se služile brojne generacije studenata i lekara na specijalizaciji. Prof. Stojiljković se od 1954. godine nalazio stalno u rukovodstvu Srpskog lekarskog društva, gde je prešao razvojni put od sekretara, preko generalnog sekretara do istogodišnjeg predsednika. Godine 1969. izabran je za doživotnog predsednika SLD-a. Među priznanjima koje je prof. Stojiljković stekao plodnim radom vredno je istaći Orden rada sa zlatnim vencem, Oktobarsku nagradu grada Beograda (1964) i nagradu Srpskog lekarskog društva 1969. godine za naučna dostignuća u psihijatriji.
Lekar, neuropsihijatar, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ponikao iz škole Vladimira Vujića, jedan je od najplodnijih autora u srpskoj psihijatriji. Publikovao je preko 150 naučnih radova i veliki broj monografija. Organizator je prve enciklopedije na srpskom jeziku Duševni život čoveka. Bio je nosilac nekoliko internacionalnih naučnih projekata. Autor je prvog psihijatrijskog udžbenika Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, kojim su se služile brojne generacije studenata i lekara na specijalizaciji, pune dve decenije na pet fakulteta u Srbiji. Organizator je prvih savetovališta, a zatim Dispanzera i Instituta za borbu protiv alkoholizma i narkomanija u Beogradu. Biran je za prodekana Medicinskog fakulteta i direktora Neuropsihijatrijske klinike, na čijem čelu je bio 1972-1974.
Prof. dr Srboljub Stojiljković je, kao direktor, dalje nastavio paralelan razvoj svih delova neuro­psihijatrijske klinike, od Avale do "P" odeljenja, a u tom periodu je otvorena i izotopska laboratorija NPK.
Postoje TRI LIČNOSTI Medicinskog fakulteta u Beogradu, koje su prerano otišle iz života, a koje su u kontekstu vremena u kojem su živele svakako predstavljale blistave umove, ljude nenadmašne erudicije i nedostižnog smisla za stvaralaštvo. Ti GOROSTASI beogradskog Medicinskog fakulteta: Ivan - Ivica Stanković, oftalmolog, Srboljub-Srba Stojiljković i Ljubodrag-Buba Mihajlović, neurofiziolog - ostaju legende i uzori znanja, pregalaštva i primeri mobilizatorstva, svestrane inicijative i neograničenih organizatorskih sposobnosti. Srba Stojiljković u neuropsihijatriji svakako da stoji uz Vladimira Vujića, posebno u pogledu psihijatrijskih dostignuća i osvedočenih i veoma raznovrsnih aktivnosti u ovoj oblasti. Spavao je samo četiri sata dnevno, a pušio 100 cigareta na dan. Umeo je, na spektakularan način, da napiše svaki tekst u jednom dahu, bez potrebe da se ma šta rediguje, doda ili oduzme. Rečenica koju je često ponavljao bila je: "Ideje treba promisliti i oživotvoriti." Mnogo je divnih osobina krasilo ličnost Srbe Stoiljkovića. Za sve njegove bliske saradnike, bio je neiscrpan izvor ideja za istraživanja i elaboracije u psihijatriji. Posedovao je i šarm i talenat za okupljanje i pridobijanje mladih za istrajnost u radu, stvaralaštvo i inovacije u struci. Neumoran je bio u širenju znanja širom lekarskih podružnica Srbije i u pružanju dragocene pomoći svugde i na svim mestima za razvoj psihijatrije i mentalne higijene na svim nivoima edukacije kadrova u zdravstvu. Nosio je u sebi dar predviđanja za vreme koje predstoji i događaje koji dolaze. Realizovani programi istraživanja internacionalnog projekta "Alkoholizam na području Srbije", publikovani rezultati i pozitivno ocenjeni od svetskih eksperata upravo potvrđuju ove potencijale Srbe Stojiljkovića, čiji radovi ostaju putokazi za budućnost generacija i njihovu misiju da unapređuju, uzdižu i prosvećuju narod Srbije i zemlju Srbiju. Odnela ga je bolest na vrhuncu njegovih spisateljskih moći, a on je istinski živeo za lepse strane ovozemaljskog života i napredak psihijatrije.
Za izvanrednu aktivnost i strucni doprinos Srboljub Stojiljković nagrađen je Oktobarskom na­gradom grada Beograda za 1963. godinu, nagradom Srpskog lekarskog društva za naučni rad i počasni je predsednik SLD-a.

 

Webinari na Internetu

Predvideli smo da se svakog trećeg četvrtka, sa početkom u 12 časova, u mesecu stručnoj i naučnoj neurološkoj javnosti Srbije obrate naši eminentni stručnjaci i predavači sa temama koje su aktuelne i koje zaokupljaju neurološku profesionalnu i istraživačku znatiželju kod nas i u svetu.
Webinari će se održavati u formi kratkih predavanja (20 minuta sa dodatnih 5 minuta za pitanja) u kojoj će auditorijum sačinjavati lekari na specijalizaciji na našoj klinici. Detaljnije na ovom linku.

 

Stručni radovi

Spisak stručnih radova zaposlenih na Klinici za neurologiju u periodu od 1981. godine do današnjih dana. Spisak možete pogledati ovde.