• Srpski
  • English
Home Pacijenti Saveti neuroloških sestara Rana od ležanja - dekubitus
Rana od ležanja - dekubitus

Šta je dekubitus?

Rana od ležanja ili dekubitus je stanje koje nastaje usled dužeg i ponovljenog izlaganja pojedinih delova tela silama pritiska, smicanja i trenja. Jedna je od najčešćih komplikacija nepokretnosti.

Pritisak na određeni deo tela definiše se kao spoljni faktor ili egzogeni i u najvećoj meri na njega nožemo delovati i ukloniti ili umanjiti njegovo dejstvo. U egzogene faktore rizika ubraja se i vlažnost kože, ovo je jedan od najznačajnijih faktora rizika. Dugotrajno i produženo  prisustvo vlažnosti kože dovodi do promena u strukturi kože,a time i povećanog rizika za nastanak rane.  Postoje i unutrašnji ili  endogeni faktori: neuhranjenost, malokrvnost, loša  ishrana, šećerna bolest, otoci po telu, neke druge bolesti, koji udruženi sa prethodnim povećavaju rizik. Na unutrašnje faktore možemo samo delimično uticati, nekada nimalo.

Mehanizam nastanka dekubitusa

Koža ima zaštitnu ulogu, i u njoj se nalaze receptori za osećaj bola, temperaturu, dodir. Pritisak dovodi do samnjenja prokrvljenosti kože i smanjenog snabdevanja kiseonikom, što postepeno dovodi do odumiranja ćelija kože i stvaranja rane. Napredovanjem procesa dolazi do oštećenja dubljih slojeva određenog dela tela: mišića, omotača mišića, kostiju  i zglobova.

Koji delovi tela su najpodložniji nastanku dekubitusa?

Dekubit nastaje na onim delovima tela koji su najviše izloženi pritisku a gde se kost nalazi neposredno ispod kože, sa vrlo tankim slojem mišićnog tkiva. Ta mesta se zovu predilekciona mesta i na ljudskom telu ih ima nekoliko: predeo potiljačne kosti, ušne školjke, lopatice, vrhovi ramena, predeo lakata, kod mršavih osoba vrhovi kičmenih pršljenova, karlične kosti, slabinska regija, sedalna regija, spoljne i unutrašnje strane kolena i skočnog zgloba, pete.

Koje su mere prevencije u nastanku dekubitusa?

U prevenciji dekubitusa najvažnija mera je uklanjanje pritiska o  podlogu , smicanja i trenja na određene delove tela. Kod nepokretnih osoba važno je vršiti pregled kože svakodnevno kako bi se na vreme uočila promena na koži. Druga mera je održavanje higijene kože i sluzokoža tela. Neophodno je kožu održavati suvom i čistom. Osobe koje fiziološke potrebe vrše u postelji, koriste pelene su u povećanom riziku za nastanak dekubita zbog prisutne stalne vlažnosti i nečistoća. Kožu treba svakodnevno prati neutralnim sredstvima, masirati, utrljavati hranjive kreme,kod osoba kod kojih je povećana vlažnost i više puta u toku dana.

Važno je određene delove tela rasteretiti pritiska, tako da je potrebna promena položaja tela na 2 časa, u nekim slučajevima i češće. Korišćenje rasteretnih sredstava, određenih jastuka, dušeka, takođe se preporučuje.

Kako izgleda dekubitalna rana?

Dekubitalna rana ima više stadijuma. Mesto koje je ugroženo, obično kao početak ima promenu koja se definiče kao pasivno crvenilo-koža na određenom delu je prebojena tamno crveno ili modro, kao propratne pojave postoji otvrdlina , povećana temperatura tog dela, bol. Pasivno crvenilo ne prolazi ni nakon 2 časa od rasterećenja tog dela tela pritiska, na ovaj stadijum se može uticati maksimalnim rasterećenjem od pritiska, održavanjem higijene, utrljavanjem hranjivih krema ili primenom savremenih obloga za tretman ovakvih promena. Ako se problem  pasivnog crvenila  ne  reši najčešće dolazi do daljeg napredovanja procesa, na istom mestu se stvara plik ili bula, delimičan gubitak kože ili oderotina koja vlaži, širi se po obimu, i zahvata dublje slojeve. Kada se pojave promene u vidu bule obavezno kontaktirati nadležnu zdravstvenu ustanovu.

Lečenje dekubitusa

Lečenje dekubitusa je dugotrajno. Iziskuje pored stručnosti, upornosti, materijalnih sredstava određeni higijensko dijetetski režim, nadzor od strane zdravstvenog osoblja. Važano je rasteretiti od pritiska deo koji je zahvaćen dekubitalnom ranom! U lečenju dekubitalnih rana koriste se preparati po preporuci lekara, postoje konzervativna sredstva ali i savreme obloge za lečenje rana. Operativno lečenje dekubitusa određuje lekar.

Kako pomaže ishrana u lečenju dekubita?

Osobe koje imaju dekubitus, u zavisnosti od promera rane, sklone su gubitku hranjivih materija i anemiji. Ishrana treba da je što raznovrsnija, obroci odmereni , podeljeni na 3 do 5 obroka u toku dana. Pri određivanju namirnica treba vodititi računa o drugim oboljenjima od kojih osoba može bolovati: šećerna bolest, povišeni krvni pritisak, bubrežne bolesti...i ishranu tako prilagoditi. Određene namirnice pospešuju zarastanje rana, odnosno stvaranju novog, zdravog tkiva, krvnih sudova i potrebne energije: belančevine, ugljeni hidrati, vitamini C i A, cink i gvožđe. Takođe je potreban određen unos tečnosti.

Ne preporučuje se upotreba alkoholnih pića i cigareta!

Koje su komplikacije dekubitusa?

Dekubitus je vrlo ozbiljno stanje koje može dovesti do brojnih komplikacija. Osoba trpi jake bolove, zbog dužine trajanja javljaju se i problemi emotivne prirode, od razdražljivosti do povlačenja u sebe. Postoje i druge komlikacije: malokrvnost, infekcija, stvaranje ožiljaka nakon zarastanja rana koji dovode do ograničenja pokreta tog dela.

 

Webinari na Internetu

Predvideli smo da se svakog trećeg četvrtka, sa početkom u 12 časova, u mesecu stručnoj i naučnoj neurološkoj javnosti Srbije obrate naši eminentni stručnjaci i predavači sa temama koje su aktuelne i koje zaokupljaju neurološku profesionalnu i istraživačku znatiželju kod nas i u svetu.
Webinari će se održavati u formi kratkih predavanja (20 minuta sa dodatnih 5 minuta za pitanja) u kojoj će auditorijum sačinjavati lekari na specijalizaciji na našoj klinici. Detaljnije na ovom linku.

 

Stručni radovi

Spisak stručnih radova zaposlenih na Klinici za neurologiju u periodu od 1981. godine do današnjih dana. Spisak možete pogledati ovde.