• Srpski
  • English

In order to view this page you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player

Home

Aktuelnosti

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
Webinar Klinike za neurologiju, 30.06.2016.

Dr Saša Radovanović (Institut za medicinska istraživanja, Beograd) će u okviru webinara Klinike za neurologiju KCS održati predavanje

Održana Otvorena klinika „Epilepsija, sport i razonoda”

Na Klinici za neurologiju 23. marta 2016. godine održana je Otvorena klinika VI kliničkog odeljenja sa temom „Epilepsija, sport i razonoda”.

Nagrađena Milunka Kostadinović, glavna sestra neurološke ambulante Urgentnog centra

U organizaciji UMST “ Sestrinstvo”KCS, obeležen je 12.maj Međunarodni dan sestara, kada se dodeljuju zahvalnice

Sindikat medicinskih sestara i tehničara KCS “Najbolja među najboljima”

Sindikat medicinskih sestara i tehničara KCS, 12.05.2015.godine, u Amfiteatru Klinike za neurohirurgiju, povodom 12. maja Međunarodnog praznika sestara

Dr Dragica Hajder dobitnik razmene "Odeljenje na odeljenje"

Ovogodišnji dobitnik razmene "Odeljenje na odeljenje" Društva neurologa Srbije je dr Dragica Hajder, neurolog Klinike za neurologiju, KC Vojvodine.

Dr Stojan Perić i istraživački tim GBSerbia dobitnici nagrade „Brus Šenberg“

Dr sc. med. Stojan Perić sa Klinike za neurologiju KCS imao je usmeno izlaganje pod nazivom

Biciklima oko sveta za obolele od multiple skleroze

30. aprila 2015. su gosti Klinike za neurologiju KCS bili članovi tima koji je sastavljen od šestorice Francuza, koji biciklima putuju svetom sa ciljem

Dodela nagrade “Statua Milena Tijanić”

Tradicionalna nagrada “Statua Milena Tijanić” dodeljuje se svake druge godine, na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu. Nagrada za 2014. godinu dodeljena je Milijani Matijević,

Mihajlo Pantić poklonio Klinici za neurologiju 40 književnih naslova

Srpski književnik i kritičar Mihajlo Pantić poklonio je Klinici za neurologiju 40 književnih naslova i na taj način obogatio biblioteku Klinike "Ana Ristić".

Webinari na Internetu

Na Klinici za neurologiju Kliničkog Centra Srbije otpočelo je sa održavanjem „Webinara“, sastanaka sa ciljem edukacije u uslovima novih tehničkih mogućnosti koje pruža Internet.

Kancelarija za zaštitu prava pacijenata

Obaveštavamo Vas da je novo radno vreme Kancelarije za zaštitu prava pacijenata od 7:30 do 15:30., saglasno Rešenju gradonačelnika grada Beograda o radnom vremenu u Gradskoj

Prof dr Vladimir S. Kostić izabran je za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti

Neurolog na čelu Srspke akademije nauka i umetnosti - članak u "Politici"

Online poll

Poštovani posetioci zvaničnog sajta Klinike za neurologiju, posećenost na našoj web adresi od osnivanja neprestano raste. Želeći da, u korak sa vremenom, iskoristimo sve tehnološke mogućnosti komunikacije sa Vama, ubuduće će se na našoj stranici nalaziti Anketa koja ima za cilj da približi Vaše utiske o našem dosadašnjem radu.
Info-grupa Klinike za neurologiju

 

Da li ste zadovoljni sadržajem sajta Klinike za neurologiju?
 

Izveštaj sa simpozijuma “Jedan radni vek na Klinici za neurologiju KCS - posvećeno prof. dr Nadeždi Čovicković Šternić”

Ove godine u penziju je otišla prof. dr Nadežda Čovičković Šternić, načelnik Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti i rezistentne glavobolje. Profesorka Šternić je tokom svoje dugogodišnje karijere doprinela razvoju i unapređenju različitih oblasti neurologije u Srbiji. S početka bila je orijentisana na oblast nevoljnih pokreta i neurodegenerativnih bolesti, da bi kasnije značajan pečat ostavila na polju cerebrovaskularnih bolesti i glavobolja.

Njena stručna zaostavština zaista je impozantna, ali pored toga profesorku Šternić krasi i umeće povezivanja i okupljanja kolega i bezrezervno pružanje podrške profesionalnom razvoju mladih lekara.

Zbog svega toga ne čudi da su njene kolege, saradnici i učenici želeli da na poseban način obeleže njen odlazak u penziju. U svečanoj i radnoj atmosferi 20. novembra 2015. godine održan je simpozijum u njenu čast pod nazivom “Jedan radni vek na Klinici za neurologiju”. Sastanak je osmislila i organizovala prof. dr Ljiljana Beslać Bumbaširević. Kroz niz predavanja najbliži saradnici i prijatelji profesorke Šternić podsetili su auditorijum na njena najvažnija stručna dostignuća.

Govoreći o njenom znanju i energiji, stečenom ugledu i poštovanju, simpozijum je otvorio direktor Klinike za neurologiju prof. dr Dragoslav Sokić. Potom je akademik Vladimir S. Kostić sećanjem na početak njene karijere, kada su zajedničkim snagama pokušavali da proniknu u nepoznanice neurodegenerativnih bolesti, za trenutak vratio duh jednog po mnogo čemu drugačijeg vremena. U sličnom stilu nastavila je i prof. dr Ljiljana Bumbaširević, ali je ujedno i istakla koliko se od tog vremena do danas izmenio pristup shvatanja i lečenja moždanog udara. Profesorka Bumbaširević apostrofirala je i veliki uticaj profesorke Šternić da se i u Srbiji moždani udar shvati kao bolest koja se leči po prvom stepenu hitnosti. O profesorkinom neprekidnom upozoravanju stručne javnosti na ozbiljnost posledica bolesti malih krvnih sudova mozga, govorila je ass. dr Aleksandra Pavlović, dok je doc. dr Jasna Zidverc Trajković ukazala na njen doprinos u širenju novih saznanja o lečenju najprevalentnijeg neurološkog oboljenja, glavobolja. Prof. dr Zagorka Jovanović i ass. dr Milija Mijajlović u svojim izlaganjima osvrnuli su se na ubrzan i impresivan razvoj neurovaskularne ultrazvučne dijagnostike, čiji su temelji na Klinici za neurologiju postavljeni velikim trudom i zalaganjem profesorke Šternić.

Stručna potka sastanka bila je protkana i nitima evociranih uspomena na mnoge zajedničke trenutke koje su sami izlagači delili sa profesorkom Šternić, a vođenje konferanse pripalo je najmlađim njenim saradnicima dr Tamari Švabić Međedović i dr Nikoli Veselinoviću.

Simpozijum je završen rečima zahvalnosti profesorke Nadežde Šternić, ali je ona i ovaj trenutak, upriličen samo u njenu čast iskoristila da pohvali i ohrabri za dalja napredovanja svoje saradnike i učenike.

Radnica IV kvartala 2015. godine – medicinska sestra Aleksandra Bućin

Medicinska sestra Aleksandra Bućin je jedna od sestara koje savesno brinu o elektronskom sistemu pod nazivom “Put leka”. Ovo zaduženje zahteva visok stepen odgovornosti, stručnosti i strpljenja. Aleksandra omogućava da se ostvari uspešna i efikasna saradnja medicinskih sestara, lekara i farmaceuta, a rezultat toga su pedantna dnevna trebovanja lekova, detaljni izveštaji o potrošnji, godišnji popis lekova i potrošnog materijala što omogućava planiranje nabavki za naredni period.

Aleksandra Bućin je zaposlena na Klinici za neurologiju 20 godina. Završila je Srednju medicinsku školu “Nadežda Petrović” u Zemunu kao jedna od najboljih učenica. Od prvog dana na Klinici za neurologiju krasi je odgovoran i profesionalan pristup pozivu medicinske sestre. Pored znanja i iskustva, poseduje osobine koje treba da ima svaka medicinska sestra: proaktivan pristup radu, kritičko mišljenje, smisao za timski rad, empatijski odnos prema bolesnicima, kolegijalnost… Pored redovnih sestrinskih obaveza, Aleksandra je zadužena za sterilizaciju zavojnog i drugog materijala u autoklavu.

Govor Akademika Prof. Dr Vladimira Kostića na Proslavi 90 godina Klinike za neurologiju i Klinike za psihijatriju u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu

Čekić koji držim u ruci materijalni je dokaz jednog zločina koji se pre više od 30 godina odigrao u Neurološkoj klinici. Uz nadu da je institut zastarelosti ovde primenjljiv, vreme je da priznam da je upravo moja malenkost akter te nepodobštine. Naime, kada sam kao ljuti početnik, prvog radnog dana u ovoj ustanovi izlazio iz kancelarije tadašnje direktorke Branke Jekić nakon zvaničnog razgovora upoznavanja, upitala me je gotovo na izlasku: „Kostiću, imaš li čekić za rad?“ Zbunjen, odgovorio sam: „Ne!“ Sada je ona zbunjeno gledala po sobi, u vitrini sa nekakvim plaketama i zahvalnicama ugledala je ovaj čekić i rekla: „Uzmi ga, ali ga brzo vrati! Znaš, to je čekić profesora Vujića“. Ljubitelji kriminalnih romana sada lako nagađaju. Ja naime čekić nisam vratio.

U međuvremenu, a to je, ponavljam, preko 3 decenije, imao sam prilike da obiđem mnoge klinike, čak i da radim na nekim od najprestižnijih, i nigde nisam naišao na bolje balansirani čekić, čekić koji je u stanju da vodi lekara, umesto da on njime gospodari. Čini mi se i da je tokom moje profesionalne karijere čekić imao neki svoj autonomni život, neku svoju nezavisnu dijagnostičku mudrost, da je on, a ne ja izvlačio one znakove koje su nas usmeravali ka istini (mada smo, da budem iskren i on, a pogotovo ja, umeli i da grešimo). I ma kako Vam to patetično i prenapregnuto zvučalo, prikriveno verujem da je čekić profesora Vujića emanacija onog nejasnog pojma „tradicije“, skriveni način kontinuiranog prisustva umrlih učitelja, ili da upotrebim moderniji izraz, instrument „interne kontrole“ savremenika od strane ljudi koji su Kliniku gradili pre nas. Štaviše, siguran sam da Klinikom poput duhova lutaju čekići nekih drugih velikih učitelja, pomenuću samo one koji više nisu sa nama, uz izvinjenje onima koje ću neoprostivo, ali nenamerno izostaviti: naime, čekići Jelene Gospavić, Milisava Nikolića, Jaše Smodlake, Zvonimira Levića, Igora Milosavljevića i dr, da pomenem samo one koji nisu sa više sa nama, a koje sam poznavao. Nije stoga čudno što se i sami bolesnici žale da ih neko potajno, bez našeg prisustva pregleda i kontroliše, menja nezgrapne dijagnoze i poboljšava terapiju.

Danas ću podnoseći im izveštaj trenutnih generacija pokušati da odgovorim na pitanje: Šta je Klinika za neurologiju KCS danas?

...

Kičma Klinike su naše sestre. Ako se kome divim nakon svih ovih godine, onda su to one. Zašto? Mi smo nalazili u igrama moći, ugleda, uspeha, zvanja i tuđe zahvalnosti nekakav smisao i razloge svoga delovanja. One (među njima je i poneki muškarac) nisu dobijale ništa od toga. Godinama ih gledam kako dolaze mlade, vitke i lepe, neke gotovo deca, nenavikle na disciplinu i nesanicu, da bi im ruke odmah gurnuli u gnoj, krv i fekalije, utanačili im susret sa ljudskim jadom duž via dolorosa krhke egzistencije po pravilu pojedinačnih i neuporedivih nesreća, tražeći im osmeh i razumevanje kao nešto što se podrazumeva. Bez priznanja okoline, bez zahvalnosti i uz brz zaborav i onih koji im se u bolesničkim krevetima kunu na večno pamćenje, često nepoštovane u hijerarhiji koju medicina podrazumeva, oni su definitivno ona grupa čiji se prisustvo u velikoj većini i bitno zasniva na njihovom osećaju vokacije, posvećenosti i nečega što mi nije lako da definišem, ali hajde da to nazovem osećajem dužnosti. One koje znaju da ih nikada nisam štedeo, znaće i da danas iskreno imam potrebu da se u znak poštovanja kratko poklonim najboljim sestrama na planeti i njihovom 90.-to godišnjem pregnuću.

...

Na kraju, vraćam se na čekić sa početka ove priče. Da se odmah razumemo, iako sagledavam moralnu neadekvatnost čina, čekić neću vratiti. Bez obzira na kom ću se mestu ja nalaziti, ovaj čekić će stajati na mom stolu. Hoću stoga da verujem da će se na Klinici naći osoba koja će ga ponovo „otuđiti“ (koristim eufemizam za krađu), jer bih već danas želeo da je opomenem da uz čekić i njegove prednosti, dobija i obavezu, koju ja nisam ispunio, da bude uspešnija od prethodnih nosilaca čekića (obratite pažnju kako to otmeno zvuči), tj. od Vladimira Vujića ali, što neće biti nikakav problem, i od moje malenkosti, istovremeno. Ma kako Vam to kriminogeno i paganski delovalo, iskreno verujem da je prava budućnost Klinike i struke u kontinuiranoj, transgeneracijskoj krađi čekića. Do sada je delovalo!

 

Klinika za neurologiju

Klinika za neurologiju nastavlja najbolju tradiciju ustanovljenu pionirskim radovima oca srpske moderne neurologije Dr Laze Lazarevića. Od svog osnivanja 1923. godine do danas, ova ustanova je neprestanim stručnim i tehnološkim razvojem uspela da sačuva primat među neurološkim institucijama u zemlji i mesto među vodećim neurološkim centrima u regionu.


Klinika za neurologiju pod svojim krovom okuplja najeminentnije neurologe u Srbiji i predstavlja edukacionu maticu školovanja studenata, specijalizanata neurologije i drugih disciplina koje u svom programu imaju neurološko usavršavanje, a takođe je i središte intenzivne naučno-istraživačke delatnosti na polju kliničke i eksperimentalne neurologije.

Download

Stručni timovi lekara Klinike za neurologiju aktivno su uključeni u rad brojnih međunarodnih  ekspertskih grupa iz pojedinih oblasti neurologije, a posebna pažnja se posvećuje stručnom usavršavanju stručnog i naučnog podmlatka klinike u eminentnim centrima u inostranstvu. Klinika za neurologiju organizuje i učestvuje u programima kontinuirane edukacije u neurologiji, u okviru koje je često domaćin inostranim predavačima velike stručne i naučne reputacije. Time se održava i konstantno podiže nivo stručne osposobljenosti naših neurologa i utemeljuje i učvršćuje mesto srpske neurologije u svetskoj neurološkoj zajednici.

Klinika za neurologiju je tehnološki opremljena za sprovođenje visoko-specijalizovanih diagnostičkih postupaka (imunološke i genetske analize, neurofiziološke i neuroradiološke dijagnostičke procedure), čime diktira tempo i usmerenja tehnološkog razvoja drugih neuroloških institucija u zemlji. Ova ustanova je prva prihvatila savremena dostignuća u oblasti informatike i u svoj rad implementirala informacioni sistem InfoMedis,  čime je višestruko povećana efikasnost svakodnevnog kliničkog rada lekara, a istovremeno omogućeno i kvalitetnije obavljanje istraživačkih i edukativnih delatnosti.

 

Webinari na Internetu

Predvideli smo da se svakog trećeg četvrtka, sa početkom u 12 časova, u mesecu stručnoj i naučnoj neurološkoj javnosti Srbije obrate naši eminentni stručnjaci i predavači sa temama koje su aktuelne i koje zaokupljaju neurološku profesionalnu i istraživačku znatiželju kod nas i u svetu.
Webinari će se održavati u formi kratkih predavanja (20 minuta sa dodatnih 5 minuta za pitanja) u kojoj će auditorijum sačinjavati lekari na specijalizaciji na našoj klinici. Detaljnije na ovom linku.

 

Stručni radovi

Spisak stručnih radova zaposlenih na Klinici za neurologiju u periodu od 1981. godine do današnjih dana. Spisak možete pogledati ovde.