• Srpski
  • English

In order to view this page you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player

Home

Aktuelnosti

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
Donacija pokretnih paravana

U sklopu akcije “Humanizacija prostora na Klinici za neurologiju KCS “ bogatiji smo za dva pokretna paravana modernog dizajna, koji se koriste pri obavljanju zdravstvene nege nepokretnih bolesnika.

Održana peta Otvorena klinika „Kako živeti (dobro) sa mijastenijom gravis?“

Na Klinici za neurologiju 17. janura 2014. godine održana je peta Otvorena klinika „Kako živeti (dobro) sa mijastenijom gravis?”

Još jedna donacija kreveta Klinici za neurologiju

Klinika za neurologiju je dobila još pet novih medicinskih kreveta, a poklon je farmaceutske kuće Merck.d.o.o., Srbija.

Novi termini zaključavanja vrata na klinici

Glavni ulaz Klinike biće zaključan radnim danima od 18:30 - 06:00, vikendom i praznikom 00:00 - 24:00 osim za vreme posete (radnim danima: od 16-18h vikendom i praznikom: od 14-16h).

Održana četvrta Otvorena klinika „Radna sposobnost obolelih od epilepsije“

Na Klinici za neurologiju održana je četvrta Otvorena klinika „Radna sposobnost obolelih od epilepsije“ 20.12.2013.

Pokrenuta je Internet stranica Srpskih registara za retke neuromišićne bolesti

Naučni komitet Srpskog udruženja za periferni nervni sistem (SUPNS) pokrenuo je sajt srpskih registara za retke neuromišićne bolesti – www.misicinerv.rs.

Održana treća Otvorena klinika "Život posle moždanog udara"

Treća Otvorena Klinika posvećena temi "Život posle moždanog udara" održana je na Klinici za neurologiju 22.11.2013. godine.

Održana druga Otvorena klinika „Alchajmerova bolest, edukacija porodice“

Na Klinici za neurologiju 25.10.2013. godine u okviru Otvorene klinike, ovaj put u organizaciji „Centra za poremećaj

Srpski registar za miotonične distrofije slavi peti rođendan!

Srpski registar za miotonične distrofije (dystrophia myotonica, DM) osnovan je u novembru 2008. godine na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

Novi kreveti na Klinici za neurologiju

Na klinici za neurologiju zalaganjem Uprave kupljeno je pet specijalizovanih, podesivih kreveta koji će boravak pacijentima učiniti prijatnijim i konformnijim a rad medicinskih sestara

Instaliran razglas na Klinici za neurologiju

Na Klinici za neurologiju je zalaganjem uprave i Infogrupe Klinke instalirano ozvučenje u dijagnostičkom delu naše ustanove, što će boravak pacijenata i

Radnik I kvartala 2014. godine - Zorica Rakić, spremačica

Zorica Rakić radi kao spremačica na Klinici za neurologiju punih 11 godina. Posao kojim se bavi je težak i zahtevan, pre svega zbog nedovoljnog broja zaposlenih. Naime, prema važećoj sistematizaciji, Klinici je potrebno 20 spremača, a trenutno je u stalnom radnom odnosu samo osam. Iz tog razloga, u jednoj smeni rade samo dve do tri spremačice, koje se svim silama bore da spreče pojavu intrahospitalnih infekcija, brinu o zdravlju i fizičkoj bezbednosti bolesnika i zaposlenih.

I pored svih navedenih obaveza, gospođa Zorica Rakić, kako sama navodi, nije mogla da okrene leđa i napusti svoju drugu kuću u trenutku kada je bilo ugroženo zdravlje bolesnika i zaposlenih, kao i skupa oprema i inventar Klinike. Naime, početkom marta meseca u popodnevnoj smeni je zapaženo da je došlo do zagušenja kanalizacione cevi i da je sadržaj kanalizacije počeo da se izliva u suterenu u sanitarnim prostorijama i u delu gde se nalazi aparat za magnetnu rezonanciju. Zorica Rakić i koleginica Slađana Mlinar su munjevito reagovale sprečavajući širenje otpadnih voda. Hitno je pozvana tehnička služba KCS, koja je privremeno rešila problem. Zorica je ostala tokom cele noći na Klinici, van svoje smene, kako bi hodnici i prostorije bili dezinfikovani i provetreni do jutra. Najveći broj zaposlenih zapravo ni ne zna kakva se drama odvijala u toku popodneva i noći. Ujutru je suteren bio potpuno čist i sve planirane aktivnosti su se odvijale bez ikakvih neugodnosti i ograničenja.

Govor Akademika Prof. Dr Vladimira Kostića na Proslavi 90 godina Klinike za neurologiju i Klinike za psihijatriju u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu

Čekić koji držim u ruci materijalni je dokaz jednog zločina koji se pre više od 30 godina odigrao u Neurološkoj klinici. Uz nadu da je institut zastarelosti ovde primenjljiv, vreme je da priznam da je upravo moja malenkost akter te nepodobštine. Naime, kada sam kao ljuti početnik, prvog radnog dana u ovoj ustanovi izlazio iz kancelarije tadašnje direktorke Branke Jekić nakon zvaničnog razgovora upoznavanja, upitala me je gotovo na izlasku: „Kostiću, imaš li čekić za rad?“ Zbunjen, odgovorio sam: „Ne!“ Sada je ona zbunjeno gledala po sobi, u vitrini sa nekakvim plaketama i zahvalnicama ugledala je ovaj čekić i rekla: „Uzmi ga, ali ga brzo vrati! Znaš, to je čekić profesora Vujića“. Ljubitelji kriminalnih romana sada lako nagađaju. Ja naime čekić nisam vratio.

U međuvremenu, a to je, ponavljam, preko 3 decenije, imao sam prilike da obiđem mnoge klinike, čak i da radim na nekim od najprestižnijih, i nigde nisam naišao na bolje balansirani čekić, čekić koji je u stanju da vodi lekara, umesto da on njime gospodari. Čini mi se i da je tokom moje profesionalne karijere čekić imao neki svoj autonomni život, neku svoju nezavisnu dijagnostičku mudrost, da je on, a ne ja izvlačio one znakove koje su nas usmeravali ka istini (mada smo, da budem iskren i on, a pogotovo ja, umeli i da grešimo). I ma kako Vam to patetično i prenapregnuto zvučalo, prikriveno verujem da je čekić profesora Vujića emanacija onog nejasnog pojma „tradicije“, skriveni način kontinuiranog prisustva umrlih učitelja, ili da upotrebim moderniji izraz, instrument „interne kontrole“ savremenika od strane ljudi koji su Kliniku gradili pre nas. Štaviše, siguran sam da Klinikom poput duhova lutaju čekići nekih drugih velikih učitelja, pomenuću samo one koji više nisu sa nama, uz izvinjenje onima koje ću neoprostivo, ali nenamerno izostaviti: naime, čekići Jelene Gospavić, Milisava Nikolića, Jaše Smodlake, Zvonimira Levića, Igora Milosavljevića i dr, da pomenem samo one koji nisu sa više sa nama, a koje sam poznavao. Nije stoga čudno što se i sami bolesnici žale da ih neko potajno, bez našeg prisustva pregleda i kontroliše, menja nezgrapne dijagnoze i poboljšava terapiju.

Danas ću podnoseći im izveštaj trenutnih generacija pokušati da odgovorim na pitanje: Šta je Klinika za neurologiju KCS danas?

...

Kičma Klinike su naše sestre. Ako se kome divim nakon svih ovih godine, onda su to one. Zašto? Mi smo nalazili u igrama moći, ugleda, uspeha, zvanja i tuđe zahvalnosti nekakav smisao i razloge svoga delovanja. One (među njima je i poneki muškarac) nisu dobijale ništa od toga. Godinama ih gledam kako dolaze mlade, vitke i lepe, neke gotovo deca, nenavikle na disciplinu i nesanicu, da bi im ruke odmah gurnuli u gnoj, krv i fekalije, utanačili im susret sa ljudskim jadom duž via dolorosa krhke egzistencije po pravilu pojedinačnih i neuporedivih nesreća, tražeći im osmeh i razumevanje kao nešto što se podrazumeva. Bez priznanja okoline, bez zahvalnosti i uz brz zaborav i onih koji im se u bolesničkim krevetima kunu na večno pamćenje, često nepoštovane u hijerarhiji koju medicina podrazumeva, oni su definitivno ona grupa čiji se prisustvo u velikoj većini i bitno zasniva na njihovom osećaju vokacije, posvećenosti i nečega što mi nije lako da definišem, ali hajde da to nazovem osećajem dužnosti. One koje znaju da ih nikada nisam štedeo, znaće i da danas iskreno imam potrebu da se u znak poštovanja kratko poklonim najboljim sestrama na planeti i njihovom 90.-to godišnjem pregnuću.

...

Na kraju, vraćam se na čekić sa početka ove priče. Da se odmah razumemo, iako sagledavam moralnu neadekvatnost čina, čekić neću vratiti. Bez obzira na kom ću se mestu ja nalaziti, ovaj čekić će stajati na mom stolu. Hoću stoga da verujem da će se na Klinici naći osoba koja će ga ponovo „otuđiti“ (koristim eufemizam za krađu), jer bih već danas želeo da je opomenem da uz čekić i njegove prednosti, dobija i obavezu, koju ja nisam ispunio, da bude uspešnija od prethodnih nosilaca čekića (obratite pažnju kako to otmeno zvuči), tj. od Vladimira Vujića ali, što neće biti nikakav problem, i od moje malenkosti, istovremeno. Ma kako Vam to kriminogeno i paganski delovalo, iskreno verujem da je prava budućnost Klinike i struke u kontinuiranoj, transgeneracijskoj krađi čekića. Do sada je delovalo!

 

Klinika za neurologiju

Klinika za neurologiju nastavlja najbolju tradiciju ustanovljenu pionirskim radovima oca srpske moderne neurologije Dr Laze Lazarevića. Od svog osnivanja 1923. godine do danas, ova ustanova je neprestanim stručnim i tehnološkim razvojem uspela da sačuva primat među neurološkim institucijama u zemlji i mesto među vodećim neurološkim centrima u regionu.


Klinika za neurologiju pod svojim krovom okuplja najeminentnije neurologe u Srbiji i predstavlja edukacionu maticu školovanja studenata, specijalizanata neurologije i drugih disciplina koje u svom programu imaju neurološko usavršavanje, a takođe je i središte intenzivne naučno-istraživačke delatnosti na polju kliničke i eksperimentalne neurologije.

Download

Stručni timovi lekara Klinike za neurologiju aktivno su uključeni u rad brojnih međunarodnih  ekspertskih grupa iz pojedinih oblasti neurologije, a posebna pažnja se posvećuje stručnom usavršavanju stručnog i naučnog podmlatka klinike u eminentnim centrima u inostranstvu. Klinika za neurologiju organizuje i učestvuje u programima kontinuirane edukacije u neurologiji, u okviru koje je često domaćin inostranim predavačima velike stručne i naučne reputacije. Time se održava i konstantno podiže nivo stručne osposobljenosti naših neurologa i utemeljuje i učvršćuje mesto srpske neurologije u svetskoj neurološkoj zajednici.

Klinika za neurologiju je tehnološki opremljena za sprovođenje visoko-specijalizovanih diagnostičkih postupaka (imunološke i genetske analize, neurofiziološke i neuroradiološke dijagnostičke procedure), čime diktira tempo i usmerenja tehnološkog razvoja drugih neuroloških institucija u zemlji. Ova ustanova je prva prihvatila savremena dostignuća u oblasti informatike i u svoj rad implementirala informacioni sistem InfoMedis,  čime je višestruko povećana efikasnost svakodnevnog kliničkog rada lekara, a istovremeno omogućeno i kvalitetnije obavljanje istraživačkih i edukativnih delatnosti.

 

Webinari na Internetu

Predvideli smo da se svakog trećeg četvrtka, sa početkom u 12 časova, u mesecu stručnoj i naučnoj neurološkoj javnosti Srbije obrate naši eminentni stručnjaci i predavači sa temama koje su aktuelne i koje zaokupljaju neurološku profesionalnu i istraživačku znatiželju kod nas i u svetu.
Webinari će se održavati u formi kratkih predavanja (20 minuta sa dodatnih 5 minuta za pitanja) u kojoj će auditorijum sačinjavati lekari na specijalizaciji na našoj klinici. Detaljnije na ovom linku.

 

Stručni radovi

Spisak stručnih radova zaposlenih na Klinici za neurologiju u periodu od 1981. godine do današnjih dana. Spisak možete pogledati ovde.