• Srpski
  • English

In order to view this page you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player

Home

Aktuelnosti

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
Prvo obaveštenje o Simpozijumu o funkcionalnim (psihogenim) neurološkim poremećajima

Termin održavanja je 18. septembar 2015. godine, sastanak je akreditovan u okviru KME, prisustvo je besplatno,

Nagrađena Milunka Kostadinović, glavna sestra neurološke ambulante Urgentnog centra

U organizaciji UMST “ Sestrinstvo”KCS, obeležen je 12.maj Međunarodni dan sestara, kada se dodeljuju zahvalnice

Sindikat medicinskih sestara i tehničara KCS “Najbolja među najboljima”

Sindikat medicinskih sestara i tehničara KCS, 12.05.2015.godine, u Amfiteatru Klinike za neurohirurgiju, povodom 12. maja Međunarodnog praznika sestara

Dr Dragica Hajder dobitnik razmene "Odeljenje na odeljenje"

Ovogodišnji dobitnik razmene "Odeljenje na odeljenje" Društva neurologa Srbije je dr Dragica Hajder, neurolog Klinike za neurologiju, KC Vojvodine.

Dr Stojan Perić i istraživački tim GBSerbia dobitnici nagrade „Brus Šenberg“

Dr sc. med. Stojan Perić sa Klinike za neurologiju KCS imao je usmeno izlaganje pod nazivom

Biciklima oko sveta za obolele od multiple skleroze

30. aprila 2015. su gosti Klinike za neurologiju KCS bili članovi tima koji je sastavljen od šestorice Francuza, koji biciklima putuju svetom sa ciljem

Dodela nagrade “Statua Milena Tijanić”

Tradicionalna nagrada “Statua Milena Tijanić” dodeljuje se svake druge godine, na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu. Nagrada za 2014. godinu dodeljena je Milijani Matijević,

April - mesec obeležavanja svesti o Parkinsonovoj bolesti

April mesec je mesec obeležavanja svesti o Parkinsonovoj bolesti. Pozivamo Vas da se 09 aprila 2015. pridruzite svečanosti obeležavanja Dana svesti o

Mihajlo Pantić poklonio Klinici za neurologiju 40 književnih naslova

Srpski književnik i kritičar Mihajlo Pantić poklonio je Klinici za neurologiju 40 književnih naslova i na taj način obogatio biblioteku Klinike "Ana Ristić".

Održana „Otvorena klinika“ 14.11. 2014.godine sa temom moždani udar

U okviru još jednog dana „Otvorene klinike“, 14.11. 2014.godine u slušaonici Klinike za neurologiju, održana su predavanja za osobe koje su imali

Zahvalost Klinici za neurologiju KCS

Zahvalnica Daliborke Tadić sa Klinike za neurologiju UBKC Banja Luka, povodom odbrane doktorske teze pod mentorstvom prof.dr Jelene Drulović

Izveštaj sa sastanka „Prva škola epilepsije – lečenje epilepsije vođeno etiologijom“

Vreme održavanja: 03.10 – 04.10.2014.

Mesto održavanja: Velika terasa, Palić

Izveštaj sa VI Kongresa UINARIS

Od 26 – 28.septembra 2014.godine u Nišu je održan VI kongres UINARS sa međunarodnim učešćem medicinskih sestara iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Norveške,

Prof dr Vladimir S. Kostić izabran je za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti

Neurolog na čelu Srspke akademije nauka i umetnosti - članak u "Politici"

Online poll

Poštovani posetioci zvaničnog sajta Klinike za neurologiju, posećenost na našoj web adresi od osnivanja neprestano raste. Želeći da, u korak sa vremenom, iskoristimo sve tehnološke mogućnosti komunikacije sa Vama, ubuduće će se na našoj stranici nalaziti Anketa koja ima za cilj da približi Vaše utiske o našem dosadašnjem radu.
Info-grupa Klinike za neurologiju

 

Da li ste zadovoljni sadržajem sajta Klinike za neurologiju?
 

Radnica I kvartala 2015. godine – Verica Jolić, referent za prijeme i otpuste

Verica Verka Jolić je prva tri meseca 2015. godine provela radeći sama na zahtevnom radnom mestu referenta za prijeme i otpuste Klinike za neurologiju, a da pri tom niko nije primetio da umesto dve osobe sada ovaj posao završava samo jedna. Tom prilikom Verka je otvorila i zatvorila 526 istorija bolesti za stacionar i Dnevnu bolnicu Klinike.

Verka je rođena 1960. godine. Posle završene srednje ekonomske škole u Kosovskoj Mitrovici, zaposlila se na Klinici za neurologiju davne 1980. godine, a već 33 godine radi na sadašnjem radnom mestu. Pored otvaranja i zatvaranja istorija bolesti, njen posao podrazumeva vođenje protokola i registara, pisanje mesečnih izveštaja, prijavu hospitalizovanih bolesnika prema procesu zdravstvene nege i bolesnika sa infarktom mozga Centru za socijalnu medicinu KCS, prijavu bolesnika sa epilepsijom u MUP, prijavu određenih bolesti Zavodu za zaštitu zdravlja (šećerna bolest, demencije, maligne neoplazme, zarazne bolesti, mišićne distrofije). Verka je zadužena i za komunikaciju sa Fondom za zdravstveno osiguranje ukoliko je potreban produžetak lečenja ili je potrebno sanitetsko vozilo za transport bolesnika.

Najveća prekretnica u Verkinom radu, kako sama kaže, bilo je uvođenje informatičkog sistema na Klinici 2003. godine. Iako nije bilo specijalne obuke, Verka je sa koleginicama pažljivo slušala inženjera i beležila u svoj notes prečice i skraćenice, koje nikom sem njoj nisu bile jasne. Potom je, bez ikakvog prethodnog iskustva sa računarima, sela za „Infomedis“ i postala jedan od njegovih najboljih poznavalaca, često otkrivajući „tajne“ softvera i ostalim zaposlenima. Verka se iskreno nada da će je na radnom mestu zameniti mlada i školovana osoba, koja dobro poznaje računare i strane jezike, jer posao kojim se bavi iz godine u godinu postaje sve zahtevniji.

Iako Verka na poslu osam sati dnevno provodi za računarom, kod kuće ni ne prilazi kompjuteru zbog brojnih obaveza. Naime, Verka je ponosna majka dvoje dece i baka jednog Alekse.

Govor Akademika Prof. Dr Vladimira Kostića na Proslavi 90 godina Klinike za neurologiju i Klinike za psihijatriju u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu

Čekić koji držim u ruci materijalni je dokaz jednog zločina koji se pre više od 30 godina odigrao u Neurološkoj klinici. Uz nadu da je institut zastarelosti ovde primenjljiv, vreme je da priznam da je upravo moja malenkost akter te nepodobštine. Naime, kada sam kao ljuti početnik, prvog radnog dana u ovoj ustanovi izlazio iz kancelarije tadašnje direktorke Branke Jekić nakon zvaničnog razgovora upoznavanja, upitala me je gotovo na izlasku: „Kostiću, imaš li čekić za rad?“ Zbunjen, odgovorio sam: „Ne!“ Sada je ona zbunjeno gledala po sobi, u vitrini sa nekakvim plaketama i zahvalnicama ugledala je ovaj čekić i rekla: „Uzmi ga, ali ga brzo vrati! Znaš, to je čekić profesora Vujića“. Ljubitelji kriminalnih romana sada lako nagađaju. Ja naime čekić nisam vratio.

U međuvremenu, a to je, ponavljam, preko 3 decenije, imao sam prilike da obiđem mnoge klinike, čak i da radim na nekim od najprestižnijih, i nigde nisam naišao na bolje balansirani čekić, čekić koji je u stanju da vodi lekara, umesto da on njime gospodari. Čini mi se i da je tokom moje profesionalne karijere čekić imao neki svoj autonomni život, neku svoju nezavisnu dijagnostičku mudrost, da je on, a ne ja izvlačio one znakove koje su nas usmeravali ka istini (mada smo, da budem iskren i on, a pogotovo ja, umeli i da grešimo). I ma kako Vam to patetično i prenapregnuto zvučalo, prikriveno verujem da je čekić profesora Vujića emanacija onog nejasnog pojma „tradicije“, skriveni način kontinuiranog prisustva umrlih učitelja, ili da upotrebim moderniji izraz, instrument „interne kontrole“ savremenika od strane ljudi koji su Kliniku gradili pre nas. Štaviše, siguran sam da Klinikom poput duhova lutaju čekići nekih drugih velikih učitelja, pomenuću samo one koji više nisu sa nama, uz izvinjenje onima koje ću neoprostivo, ali nenamerno izostaviti: naime, čekići Jelene Gospavić, Milisava Nikolića, Jaše Smodlake, Zvonimira Levića, Igora Milosavljevića i dr, da pomenem samo one koji nisu sa više sa nama, a koje sam poznavao. Nije stoga čudno što se i sami bolesnici žale da ih neko potajno, bez našeg prisustva pregleda i kontroliše, menja nezgrapne dijagnoze i poboljšava terapiju.

Danas ću podnoseći im izveštaj trenutnih generacija pokušati da odgovorim na pitanje: Šta je Klinika za neurologiju KCS danas?

...

Kičma Klinike su naše sestre. Ako se kome divim nakon svih ovih godine, onda su to one. Zašto? Mi smo nalazili u igrama moći, ugleda, uspeha, zvanja i tuđe zahvalnosti nekakav smisao i razloge svoga delovanja. One (među njima je i poneki muškarac) nisu dobijale ništa od toga. Godinama ih gledam kako dolaze mlade, vitke i lepe, neke gotovo deca, nenavikle na disciplinu i nesanicu, da bi im ruke odmah gurnuli u gnoj, krv i fekalije, utanačili im susret sa ljudskim jadom duž via dolorosa krhke egzistencije po pravilu pojedinačnih i neuporedivih nesreća, tražeći im osmeh i razumevanje kao nešto što se podrazumeva. Bez priznanja okoline, bez zahvalnosti i uz brz zaborav i onih koji im se u bolesničkim krevetima kunu na večno pamćenje, često nepoštovane u hijerarhiji koju medicina podrazumeva, oni su definitivno ona grupa čiji se prisustvo u velikoj većini i bitno zasniva na njihovom osećaju vokacije, posvećenosti i nečega što mi nije lako da definišem, ali hajde da to nazovem osećajem dužnosti. One koje znaju da ih nikada nisam štedeo, znaće i da danas iskreno imam potrebu da se u znak poštovanja kratko poklonim najboljim sestrama na planeti i njihovom 90.-to godišnjem pregnuću.

...

Na kraju, vraćam se na čekić sa početka ove priče. Da se odmah razumemo, iako sagledavam moralnu neadekvatnost čina, čekić neću vratiti. Bez obzira na kom ću se mestu ja nalaziti, ovaj čekić će stajati na mom stolu. Hoću stoga da verujem da će se na Klinici naći osoba koja će ga ponovo „otuđiti“ (koristim eufemizam za krađu), jer bih već danas želeo da je opomenem da uz čekić i njegove prednosti, dobija i obavezu, koju ja nisam ispunio, da bude uspešnija od prethodnih nosilaca čekića (obratite pažnju kako to otmeno zvuči), tj. od Vladimira Vujića ali, što neće biti nikakav problem, i od moje malenkosti, istovremeno. Ma kako Vam to kriminogeno i paganski delovalo, iskreno verujem da je prava budućnost Klinike i struke u kontinuiranoj, transgeneracijskoj krađi čekića. Do sada je delovalo!

 

Klinika za neurologiju

Klinika za neurologiju nastavlja najbolju tradiciju ustanovljenu pionirskim radovima oca srpske moderne neurologije Dr Laze Lazarevića. Od svog osnivanja 1923. godine do danas, ova ustanova je neprestanim stručnim i tehnološkim razvojem uspela da sačuva primat među neurološkim institucijama u zemlji i mesto među vodećim neurološkim centrima u regionu.


Klinika za neurologiju pod svojim krovom okuplja najeminentnije neurologe u Srbiji i predstavlja edukacionu maticu školovanja studenata, specijalizanata neurologije i drugih disciplina koje u svom programu imaju neurološko usavršavanje, a takođe je i središte intenzivne naučno-istraživačke delatnosti na polju kliničke i eksperimentalne neurologije.

Download

Stručni timovi lekara Klinike za neurologiju aktivno su uključeni u rad brojnih međunarodnih  ekspertskih grupa iz pojedinih oblasti neurologije, a posebna pažnja se posvećuje stručnom usavršavanju stručnog i naučnog podmlatka klinike u eminentnim centrima u inostranstvu. Klinika za neurologiju organizuje i učestvuje u programima kontinuirane edukacije u neurologiji, u okviru koje je često domaćin inostranim predavačima velike stručne i naučne reputacije. Time se održava i konstantno podiže nivo stručne osposobljenosti naših neurologa i utemeljuje i učvršćuje mesto srpske neurologije u svetskoj neurološkoj zajednici.

Klinika za neurologiju je tehnološki opremljena za sprovođenje visoko-specijalizovanih diagnostičkih postupaka (imunološke i genetske analize, neurofiziološke i neuroradiološke dijagnostičke procedure), čime diktira tempo i usmerenja tehnološkog razvoja drugih neuroloških institucija u zemlji. Ova ustanova je prva prihvatila savremena dostignuća u oblasti informatike i u svoj rad implementirala informacioni sistem InfoMedis,  čime je višestruko povećana efikasnost svakodnevnog kliničkog rada lekara, a istovremeno omogućeno i kvalitetnije obavljanje istraživačkih i edukativnih delatnosti.

 

Webinari na Internetu

Predvideli smo da se svakog trećeg četvrtka, sa početkom u 12 časova, u mesecu stručnoj i naučnoj neurološkoj javnosti Srbije obrate naši eminentni stručnjaci i predavači sa temama koje su aktuelne i koje zaokupljaju neurološku profesionalnu i istraživačku znatiželju kod nas i u svetu.
Webinari će se održavati u formi kratkih predavanja (20 minuta sa dodatnih 5 minuta za pitanja) u kojoj će auditorijum sačinjavati lekari na specijalizaciji na našoj klinici. Detaljnije na ovom linku.

 

Stručni radovi

Spisak stručnih radova zaposlenih na Klinici za neurologiju u periodu od 1981. godine do današnjih dana. Spisak možete pogledati ovde.